1Kad su se Isus i učenici približili Jeruzalemu te stigli pred Betfagu i Betaniju na Maslinskoj gori, Isus pošalje naprijed dvojicu učenika.2“Idite u ono selo pred vama”, reče im, “i čim uđete, vidjet ćete privezano magare koje još nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite ovamo.3Upita li vas tko: ‘Što to radite?’ recite samo: ‘Treba Gospodinu. Brzo će ga vratiti.’”4Oni odu i nađu magare zavezano na ulici, pokraj vrata neke kuće, te ga odvežu.5Neki ih ljudi upitaju: “Zašto ste odvezali magare?”6Oni im odgovore kako ih je Isus uputio te ih ljudi ostave na miru.7Dovedu magare Isusu i prebace preko njega svoje ogrtače te ga Isus uzjaha.8Mnogi iz mnoštva razastru po cesti pred njim svoje ogrtače, drugi opet zelene grane koje su natrgali u polju.9I pred njim i iza njega išlo je mnoštvo i klicalo: “Slava Bogu![1] Blagoslovljen koji dolazi u ime Gospodnje!10Blagoslovljeno kraljevstvo koje on donosi, kraljevstvo našega oca Davida! Slava Bogu na nebu!”[2]11Tako uđe u Jeruzalem, u Hram. Pomnjivo sve razgleda te, jer je već bilo kasno, ode s Dvanaestoricom u Betaniju.
Isus proklinje smokvu
12Sljedećeg jutra krenu iz Betanije, a Isus ogladni.13Izdaleka opazi razlistalu smokvu pa joj priđe da vidi ima li na njoj koja smokva. Ali nije bilo ničega osim lišća jer još nije bilo vrijeme da smokva donese rod.14Isus reče stablu: “Nikada više nitko s tebe ploda ne jeo!” Čuli su to i učenici.
Isus izgoni trgovce iz Hrama
15Kad opet stignu u Jeruzalem, on ode u Hram i počne izgoniti iz njega trgovce i njihove kupce, prevrne stolove mjenjačima novca i klupe prodavačima goluba.16Svima zabrani da prolaze Hram noseći stvari.[3]17Pouči ih: “Nije li napisano u Svetome pismu: ‘Moj Hram treba biti molitveni dom za sve narode’[4]?, a vi ste ga pretvorili u razbojničku špilju!”[5]18Kad su to čuli svećenički poglavari i pismoznanci, počnu smišljati kako da ga ubiju. Bojali su ga se jer je narod bio oduševljen Isusovim učenjem.19Uvečer Isus i učenici odu iz grada.
Pouka o smokvi
20Prolazeći ujutro pokraj smokve koju je Isus prokleo, opaze da se iz korijena osušila.21Petar se sjeti Isusovih riječi i uzvikne: “Učitelju[6], pogledaj! Smokva koju si prokleo osušila se!”22“Imajte vjeru u Boga!” odgovori im Isus.23“Zaista vam kažem, kada bi tko rekao ovoj planini: ‘Digni se i baci se u more’ i pritom ne bi posumnjao u srcu, nego vjerovao da će se to i dogoditi, to bi se zaista zbilo.24Zato vam kažem: što god da u molitvi tražite, vjerujte da ste to već dobili, pa ćete i dobiti.25Ali kad god ustanete moliti,[7] najprije oprostite svima onima kojima što zamjerate da bi i vama nebeski Otac oprostio vaše grijehe.”26Ali ne oprostite li vi drugima njihovih pogrešaka, ni vaš nebeski Otac neće vama oprostiti vaše grijehe.[8]
O Isusovoj vlasti
27Stignu opet u Jeruzalem. Dok je Isus prolazio Hramom, pristupe mu svećenički poglavari, pismoznanci i starješine28te ga upitaju: “Tko ti je dao pravo da to činiš? Tko te je ovlastio za to?”29Isus im odgovori: “Reći ću vam tko ako najprije vi meni odgovorite na pitanje:30Je li Ivanovo krštenje bilo s neba ili od ljudi? Odgovorite mi!”31Oni počnu umovati i međusobno raspravljati: “Ako kažemo da je s neba, pitat će nas zašto mu onda nismo vjerovali.32A da kažemo da je od ljudi?” Bojali su se, međutim, naroda jer su Ivana svi držali za pravog proroka.33Zato Isusu odgovore: “Ne znamo.” A Isus im reče: “Onda ni ja vama neću reći otkuda mi vlast!”