Apostelgeschichte 13 | Knjiga O Kristu

Knjiga O Kristu

Poslanje Barnabe i Savla

1 Među prorocima i učiteljima u sirijskoj Antiohiji bili su Barnaba, Šimun zvani Niger, Lucije Cirenac, Manahen, koji je kao dijete othranjen s Herodom Antipom, i Savao. 2 Dok su jednom obavljali Božju službu i postili, Sveti Duh im reče: “Pošaljite Barnabu i Savla na djelo na koje sam ih pozvao.” 3 Postili su i dalje i molili. Zatim na njih polože ruke i pošalju ih na put.

Prvo Pavlovo misijsko putovanje

4 Savla i Barnabu Sveti je Duh poslao u Seleuciju, a odande jedrenjakom na Cipar. 5 Kad su došli u grad Salaminu, navješćivali su Božju riječ po židovskim sinagogama. Ivan Marko pratio ih je i pomagao im. 6 Kad su tako prešli sav otok i stigli do grada Pafa, naiđu na nekog vračara, samozvanog proroka, Židova, imenom Barjesus. 7 Bio je iz kruga namjesnika Sergija Pavla, razborita čovjeka. Sergije pozove Barnabu i Savla pa ih zamoli da mu kazuju Božju riječ, 8 ali usprotivi im se vračar Elim (tako mu ime glasi na grčkome) i namjesnika počne odvraćati od vjere. 9 Tada ga Savao, kojega su zvali i Pavao, pun Svetoga Duha, ošine pogledom 10 i reče: “Sine đavolski pun lukavštine i pakosti, neprijatelju svake pravednosti, dokle ćeš iskrivljavati ispravne putove Gospodnje? 11 Udarit će te sada ruka Gospodnja! Oslijepit ćeš na neko vrijeme i nećeš gledati sunca!” Na vračara smjesta padne tama te on počne glavinjati uokolo tražeći tko će ga voditi. 12 Kad je namjesnik vidio što se dogodilo, povjeruje i zadivi se učenju Gospodnjem.

Pavao propovijeda u pizidijskoj Antiohiji

13 Pavao i njegovi pratitelji otisnu se lađom iz Pafa te stignu u luku Pergu u Pamfiliji.^[1] Ondje ih napusti Ivan Marko i vrati se u Jeruzalem. 14 Barnaba i Pavao iz Perge odu u pizidijsku Antiohiju. U subotu odu u sinagogu i sjednu. 15 Nakon uobičajenog čitanja Mojsijeva zakona i Proroka nadstojnici sinagoge im poruče: “Braćo, imate li koju riječ utjehe za narod, govorite!” 16 Nato Pavao ustane, podigne ruku i reče: “Izraelci i svi koji se bojite izraelskoga Boga, čujte: 17 Bog ovoga, izraelskog naroda izabrao je naše pretke i učinio da napreduju u Egiptu. Zatim ih je svojom silnom rukom izveo iz te zemlje u kojoj su robovali. 18 Četrdesetak godina ih je u pustinji strpljivo podnosio. 19 Zatro je sedam naroda u kanaanskoj zemlji da bi im njihovu zemlju dao u naslijeđe. 20 Sve je to trajalo kojih četiristo pedeset godina. Potom im je dao suce da vladaju njima—sve do proroka Samuela. 21 Tada su ljudi zaiskali kralja pa im je Bog dao Šaula, Kišova sina iz Benjaminova plemena, da vlada četrdeset godina. 22 Ali njega je svrgnuo i postavio im za kralja Davida, za kojega je sam rekao: ‘Jišajev sin David čovjek je po mojemu srcu jer će učiniti sve što želim.’^[2] 23 Iz Davidova je potomstva Bog po svojemu obećanju Izraelu izveo Spasitelja Isusa. 24 Prije Isusova dolaska Ivan Krstitelj propovijedao je svem izraelskom narodu da se mora obratiti Bogu i krstiti. 25 Kad je Ivan završavao sa svojoj službom, govorio je: ‘Nisam onaj za kojega me smatrate. Nisam Mesija. Ali on dolazi za mnom. Ja mu nisam dostojan ni biti robom.’^[3] 26 Braćo moja, sinovi Abrahamovi i svi koji se bojite Izraelova Boga, ta je riječ spasenja nama namijenjena! 27 Žitelji Jeruzalema i njihovi vođe ispunili su proročanstvo osudivši Isusa na smrt. Nisu ga prepoznali ni shvatili da je on taj o kojemu su pisali proroci iako svake subote čitaju iz proročkih knjiga. 28 Tražili su od Pilata da ga smakne iako za to nisu imali nikakav razlog. 29 Kad su tako ispunili proročanstva o njegovoj smrti, skinuli su ga s križa i položili u grob. 30 Ali Bog ga je uskrisio od mrtvih. 31 Mnogo dana ukazivao se onima koji su s njim išli iz Galileje u Jeruzalem. Oni sad o njemu svjedoče narodu. 32 A mi vam navješćujemo Radosnu vijest. Bog je ispunio obećanje koje je dao našim precima 33 za života nas, njihove djece, uskrisivši Isusa od mrtvih. O tomu govori Drugi psalam: ‘Ti si moj Sin, danas sam ti postao Ocem.’^[4] 34 Jer Bog je obećao da će ga podignuti od mrtvih i da nikada više neće umrijeti. Rekao je: ‘Vama ću dati svete blagoslove koje sam pouzdano obećao Davidu.’^[5] 35 Na drugome mjestu kaže: ‘Nećeš dopustiti da tvoj svetac istrune.’^[6] 36 To se ne odnosi na Davida jer je on služio svojemu naraštaju po Božjoj volji i zatim preminuo i bio pokopan, a tijelo mu je istrunulo. 37 Riječ je o nekomu drugome—kojega je Bog podignuo od mrtvih i čije tijelo nije istrunulo. 38 Čujte me, braćo! U tome čovjeku, Isusu, imate oproštenje svojih grijeha. 39 Tko god povjeruje u njega, oslobađa se krivnje i opravdan je pred Bogom za sve za što vas Mojsijev zakon nije mogao opravdati. 40 Pazite! Nemojte da vas snađe ono što piše u Prorocima: 41 ‘Gledajte, vi preziratelji, snebivajte se i umrite! Jer u vaše dane činim djelo u koje ne biste vjerovali da vam tko o njemu ispriča.’”^[7] 42 Kad su Pavao i Barnaba izlazili iz sinagoge, ljudi ih zamole da im iduće subote dođu govoriti o tomu. 43 Mnogi Židovi i pobožni obraćenici na judaizam su nakon sastanka u sinagogi išli za Pavlom i Barnabom. Poticali su ih: “Božjom milošću, ostanite vjerni!”.

Pavao se vraća poganima

44 Sljedeće subote gotovo je sav grad nagrnuo da čuje riječ Gospodnju. 45 Kad su židovski vođe ugledali mnoštvo, spopadne ih zavist. Vrijeđali su Pavla i suprotstavljali se onomu što je govorio. 46 Na to su im Pavao i Barnaba hrabro rekli: “Božju riječ najprije je trebalo navijestiti vama Židovima. Ali kako je vi odbacujete i sami sebe smatrate nedostojnima vječnoga života, navijestit ćemo ju poganima. 47 Jer to nam je zapovjedio Gospodin rekavši: ‘Postavio sam te za svjetlost poganima, da doneseš spasenje u sve krajeve zemlje.’”^[8] 48 Kad su pogani to čuli, počnu se radovati i zahvaljivati Gospodinu na njegovoj Riječi. I svi koji su bili određeni za vječni život, povjeruju. 49 A Riječ Gospodnja pronijela se cijelim tim krajem. 50 Ali židovski vođe nagovore neke utjecajne bogobojazne žene i gradske dužnosnike te oni pokrenu progon protiv Pavla i Barnabe i istjeraju ih iz grada. 51 Njih dvojica stresu prašinu s nogu protiv njih i odu u grad Ikonij. 52 A vjernici^[9] su bili puni radosti i Svetoga Duha.

聖經當代譯本修訂版

von Biblica

巴拿巴和掃羅接受差遣

1 安提阿教會中有幾位先知和教師，就是巴拿巴、綽號「黑人」的希緬、古利奈人路求、與分封王希律一同長大的馬念以及掃羅。 2 一天，他們正在敬拜主、禁食的時候，聖靈對他們說：「要為我把巴拿巴和掃羅分別出來，好讓他們做我呼召他們去做的事。」 3 於是，他們禁食禱告並把手按在巴拿巴和掃羅身上，然後差遣他們出去。 4 二人受聖靈差遣，下到西流基，從那裡乘船去塞浦路斯。 5 他們到了撒拉米，就在當地的猶太會堂傳講上帝的道。約翰·馬可作他們的助手。 6 他們走遍全島，遠至帕弗，在那裡遇見一個冒充先知的猶太術士巴·耶穌。 7 這人和當地的士求·保羅總督常有來往。士求·保羅是個聰明人，他邀請了巴拿巴和掃羅來，要聽上帝的道。 8 但希臘名字叫以呂馬的那個術士反對使徒，試圖攔阻總督信主。 9 又名保羅的掃羅被聖靈充滿，盯著他說： 10 「你這魔鬼的兒子，充滿了詭詐和邪惡，是一切正義之敵，到現在還想歪曲主的正道嗎？ 11 現在主要親手懲罰你，使你瞎眼，暫時不見天日！」他頓覺眼前一片漆黑，只好四處摸索，求人領他走路。 12 總督看見所發生的事，對主的道感到驚奇，就信了。

保羅傳揚基督

13 保羅和同伴從帕弗乘船到旁非利亞的別加。約翰·馬可在那裡離開他們回耶路撒冷去了。 14 他們由別加繼續前行，來到彼西底區的安提阿。在安息日那天，他們進了會堂坐下來。 15 讀完律法書和先知書後，會堂主管派人告訴他們：「弟兄們，如果你們有什麼勸勉眾人的話，請講。」 16 保羅站起來向大家揮手示意，說：「各位以色列同胞和各位敬畏上帝的外族朋友們，請聽我說。 17 以色列的上帝揀選了我們的祖先，讓他們在埃及寄居期間人丁興旺成為大族，後來祂伸出臂膀帶領他們離開埃及。 18 他們在曠野漂泊的那四十年間，上帝一直照顧、容忍他們。 19 後來上帝又滅了迦南境內的七族，把土地分給他們作產業。 20 前後歷時約四百五十年。之後，上帝又為他們設立士師，直到撒母耳先知的時代。 21 「後來，他們求上帝為他們立一位王，上帝就選立便雅憫支派中基士的兒子掃羅為王，執政四十年。 22 之後，上帝廢掉掃羅，選立大衛作王，並為他作證說，『我找到了耶西的兒子大衛，他是合我心意的人，他必遵行我一切的旨意。』 23 上帝照自己的應許，從大衛的後裔中為以色列人立了一位救主，就是耶穌。 24 在耶穌還未公開露面以前，約翰已經勸告以色列人要悔改，接受洗禮。 25 約翰在工作快要完成的時候說，『你們以為我是誰？我不是基督。在我之後來的那位，我連給祂解鞋帶也不配。』 26 「弟兄們，各位亞伯拉罕的子孫和敬畏上帝的外族人啊，這救恩之道原是傳給我們的。 27 可是耶路撒冷的人和他們的官長不知道耶穌是基督，雖然每個安息日都誦讀先知的信息，卻把基督判死罪。這正應驗了先知們的話。 28 他們雖然找不到判祂死罪的理由，卻強求彼拉多將祂處死。 29 祂受死的記載全部應驗之後，有人把祂從十字架上取下來，安放在石墓裡。 30 但上帝卻使祂從死裡復活。 31 之後有許多天，那些從加利利跟隨祂上耶路撒冷的人都看見過祂，他們如今在百姓中都是祂的見證人。 32 我們要報給你們一個好消息，上帝給我們祖先的應許， 33 祂藉著使耶穌復活已為我們做子孫的成就了。正如詩篇第二篇所說，『你是我的兒子，我今日成為你父親。』 34 聖經曾這樣記載上帝使祂從死裡復活、永不朽壞的事，『我必將應許大衛的聖潔、可靠的恩福賜給你們。』 35 又在詩篇上說，『你必不讓你的聖者身體朽壞。』 36 「大衛在世時遵行上帝的旨意，最後死了，葬在他祖先那裡，肉身也朽壞了。 37 然而，上帝使之復活的那位卻沒有朽壞。 38 所以，弟兄們，你們應該知道，赦罪的信息是藉著耶穌傳給你們的。 39 你們靠遵行摩西律法不能被稱為義人，只有信靠耶穌才能被稱為義人。 40 你們要當心，免得先知說的話應驗在你們身上， 41 『藐視真理的人啊，看吧！你們要在驚懼中滅亡，因為我要在你們的時代行一件事，即使有人告訴你們，你們也不會信。』」 42 保羅和巴拿巴離開會堂時，會堂裡的人請求他們下一個安息日再來講道。 43 許多猶太人和誠心改信猶太教的外族人都跟隨保羅和巴拿巴，二人就與他們談論，勸勉他們要堅定不移地信靠上帝的恩典。 44 到了下一個安息日，幾乎全城的人都聚集起來，要聽上帝的道。 45 猶太人看見那麼多人聚集，充滿嫉妒，便反駁保羅所講的，誹謗他。 46 保羅和巴拿巴毫不畏懼地說：「上帝的道本該先傳給你們，你們既然拒絕接受，認為自己不配得永生，我們現在就把這道傳給外族人。 47 因為主這樣吩咐我們，『我已使你成為外族人的光，好把救恩帶到地極。』」 48 外族人聽後，非常歡喜，頌讚主的道。凡被選定得永生的人都信了主。 49 主的道傳遍了那個地方。 50 但猶太人煽動虔誠的貴婦和城中顯要迫害保羅和巴拿巴，將二人趕出城去。 51 保羅和巴拿巴便當眾跺掉腳上的塵土^[1]，去了以哥念。 52 門徒滿心喜樂，被聖靈充滿。